Reportaža

U Rovinj ulazimo kroz aleju logestremije - cvetnog drveća. . . dolazimo do kružnog toka koji raznobojnim svetiljkama obasjava posadjeno cveće . U blizini je parking na kojem smo ostavili auto i pešice potražili apartman u kojem smo otseli.
Domaćini su bili veoma predusretljivi,ponudivši nas lakom večerom kao dobrodošlicom.Brzo smo se raspakovali,iztuširali i krenuli u grad.Spuštajući se pešice prema gradu osetila sam veliko uzbudjenje jer ga odavno nisam videla ovako nekako istog, a u isto vreme novog,obasjanog sa svih strana svetlošću koja je ljeskala zajedno sa barkama na mirnoj vodi.Činilo mi se da sam tog momenta u sebi osetila istu mladu devojku koja se davnih dana zaljubila u ovaj grad. i ISTRU Prolazimo pored spomenika palim borcima u II sv. ratu. Tu je napravljen veliki parking i dalje ne možete kolima. Turista ima, ali nekako osećam da nisu to oni kao mi nekada,nekako samo gledaju vireći u izloge.Nailazimo na veliku dobro osvetljenu i nadasve neobičnu prodavnicu unukatnih sveća. . . cene solidne. . . a sveće se rade na licu mesta što privlači puno gledalaca.Kroz masu se probijamo do fontane gde smo toliko puta zakazivali vidjenja ili pak odakle smo kretali u noćni život. Nekako mi se učinilo da je malo mladih, ili se možda više ne sastaju kod fontane.Za maršrutu smo izabrali obalu.. . .Prolazimo pored RIO bara. . .pitam se da li je to i sad mesto gde Beogradjani i Novosadjani najradije sede . . . da , čujem po govoru. Krećemo se prema bivšem kinu Beograd. Uz put primećujem koliko se novih restorana otvorilo, koliko je starih kuća promenilo ruho.Sve me to i čudi i raduje. Volela bih da je tako i kod nas.U daljini blješte svetla renoviranog hotel Park a ispred njega marina.Da li je to novi statusni simbol grada. . . možda . . . nekada je to bila diskoteka Lanterna koja je bila prva u državi ...onoj...Naviru nam svima sećanja kako je to nekada bilo.Bacam pogled desno i primećujem da je dosta živo na ostrvu Katarina.

A što da ne ponovo Rovinj.Dugi niz godina do pred sam rat odlazila sam na letovanje u Rovinj,jedan od najslikovitijih gradova na Jadranu.To je grad naše mladosti, grad u kojem smo se zaljubljivali,patili, išli u Trst po garderobu, pomalo učili italijanski,sticali prijatelje,upoznavali okolinu i ljude, učili ponešto o istoriji i kulturnom nasledju grada i okoline.
Odluka je doneta idemo u Rovinj. Uzbudjnje je raslo već na polasku. Prelaskom granice na graničnom prelazu Batrovci u ranim jutarnjim satim ušli smo u Republiku Hrvatsku.Dalje nas je put vodio autoputem pored Sl. Broda,Zagreba,Karlovca pa kroz G. Kotar preko planine Učka kroz Istru.Ono što valja napomenuti je da vas kroz Istru vodi divan autoput koje se zove IPSILON koji vam čini vožnju veoma ugodnom.Popevši se na Učku imaćete veliko zadovoljstvo da vidite ispred sebe skoro celu Istru i u daljini more. Ova planina je prirodna granica koja Istru deli od ostalog dela kontinenta.Dok se spuštamo ka obali pored nas promiču polja lavande, obradjeni vinogradi, plastenici cveća,zaseoci koji su obnovljeni i sada čine veliki deo turističke ponude Istre. Kroz prozor gledam okolne brežuljke na kojima se belasaju fasade i crvene krovovi novih i starih kuća. To me raduje . . . ma raduje me sve što vodi prosperitetu.Putokaz nas dovodi do raskrsnoce koja pokazuje da je odvajanje za Rovinj levo, pravo dalje za Poreč . . .Okrećemo se levo. Srce mi treperi jer očekujem uskoro dobro poznatu sliku.Primećujem da je pored puta negovana trava,da je otvoreno bezbroj malih restorana ,posadjeno neko meni nepoznato cvetno drveće . . . I odjednom u daljini sa plavom pozadinom iza sebe . . crkva SV.EUFEMIJE ili kako mi kažemo FUMA. U kolima tajac, svima se misli roje i potsećaju na ono nekada, ali svima nam je FUMA znak da se približavamo ako ne istom, ono bar voljenom gradu.

Kažu nam da je puno toga uradjeno za dobrobit turista,da je plaža divna.Kako i ne bi bila kad je i pre dvadeset godina privlačila tolike turiste! A tek miris oleandera. . .mada se mojoj generaciji više dopadala nudistička plaža koju smo samoinicijativno napravili iznad pećine prema otvorenom moru.Idemo nazad. Prolazimo pored bivše zgrade TDR. Sad su sve zgrade renovirane i tu je galerija . Baš lepo izgleda.U razgovoru sa domaćinom saznajemo da je puno plaža niklo u samoj okolini grada, da su dobro opremljene kao i one stare na koje smo mi išli.Mi ipak odlučijemo da ćemo prvo u razgledanje grada,pre svega starog gradskog jezgra ispod crkve, pa izložbu na otvorenom GRIZIJA, pa zatim u AKVARIJUM pa u okolinu Rovinja DVI GRAD, Kanfanar,SV.VINĆENCO,POREČ,VRSAR a možda i do VODNJANA,Pule i Briona. Već smo pomalo umorni od šetnje i ja predlažem da se do apartmana vratimo kraćim putem kroz glavnu ulicu koja je u ovo vreme puna gostiju.Čuju se dosta slovenski jezici , malo manje italijanski,nemački ali i jezici iz bivše nam drzave.To me raduje ali i ostavlja neku gorčinu u ustima. Ali biće bolje . . . Raduje me to šarenilo boja . . . ta neobuzdana mladost. . . biće bolje. . .Prolazimo pored autobuske stanice na koju je prispeo Lastin autobus. Bio je pun.